Srpski književni glasnik

и.

Јован ЈовАНовић ОМАЈ. 933

особина и то могуће, и то довољно тачно, нарочито у овој прилици, где ствар не изгледа врло заплетена. Треба прво утврдити да величину некога песника не. чине нарочите особине које би такав велики песник имао, док их остали даровити песници, али песници другога реда, не би имали. Величину његову — као што сам тај израз врло тачно казује — чини степен у коме су у њему развијене опште особине песничке, које су, у разним размерама, заједничке евима песницима. Ма какво било песничко дело, и од кога било песника, већег или мањег, оно ће бити лепо: или мишљу, или осећањем, или маштом, или укусом; то јест мањом или већом дубином мисли, мањом или већом дубином осећања, мање или више живом маштом, и мање или више пречишћеним укусом. Те особине, разуме се, не налазе се у песничком делу никад усамљене ; оне се међу собом комбинују, по две, или по три, или све четири заједно; нарочито прва коју сам поменуо, дубина мисли, није сама довољна да песничко дело учини лепим. Ја сам те особине овако издвојио ради анализе. Е, те исте особине налазе се п у делима даровитих, и у делима врло даровитих и најдаровитијих, или, како се то популарно каже, у делима гениалних пееника. Оно што чини разлику између даровитих и ових најдаровитијих, то је, као што сам рекао, само висок степен који су те особине достигле и у коме се показују у делима ових последњих. Шта више, није потребно да све те особине заједно достигну тај врло високи ступањ развића, на да далду великог песника. Код највећих, код Шекспира и Гетеа, оне су све ту, и скоро подједнако развијене. Али код других, такође великих, довољно је да поред осталих, само мање више развијених OCOбина, једна достигне врло висок ступањ. Виктор Хиго је један од највећих светских песника, по машти и моћи израза извесно никад ненадмашен; кад бисмо га ценили HO његовим мислима, као мислиоца, он би испао врло мали човек; у пркос његовој апокалиптички дубокој фидозофији, 'у глави тога џина никад се две дубље и од-