Srpski književni glasnik

934 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

мерене мисли нису укретиле. Оно што га чини великим песником, то је необично висок ступањ који је једна нарочита песничка особина у њега достигла: ступањ тако висок да, сасвим изузетно, накнађује његову оскудицу у мислима, у мислилачком дару, без којег иначе нема највишег песника. Оно, дакле, што чини великога песника, то је висок степен у коме су у њега све или поједине опште песничке особине развијене. Према томе, сад кад знамо које су те песничке особине, и у чему се састоји величина. некога песника, потребно је видети у којој су мери поједине песничке особине развијене у Змаја, па ћемо знати да ли се Змај може се правом назвати великим песником. То ћемо овде укратко и урадити.

Какав је Змај по својим мислима Има ли у његовој „Певанији“, као у делима великих песника, оних умних мисли, оних дубоких опажања, оних одјека видовитог посматрања света — људи и ствари — који су као цвет животног искуства, у најлепшем и најлубљем емислу те речи, и који сваког великог песника дижу у ред филозофа — толико, да ми лично, као што рекосмо, не можемо да сматрамо као песника највишега реда онога који није у исто време и мислилац Свака је уметност видовита на свој начин, који не уступа видовитости умнога посматрања ; али је песништво, благодарећи језику којим говори, кадро да поред својих уметничких откривења иекаже и највише мисли наше људске филозофије ; и највиши песници увек су били и мислиоци. Да оставимо на страну Шекспира и Гетеа, који су горостаси, пребогати Гавани, и чији су стихови растурена и светла парчад светског огледала; има ли у песништву нашега Змаја оне мање богате мудрости других великих песника, који на то име имају такође права и ако стоје испод Шекспира и Гетеа“ И да узмемо посебан пример, има ли међу Змајевим песмама песама које би наличиле на де Вињијеву песму о „Елои“, у којој Елоа, анђео-девојка рођена из сузе Христове, покушава да спасе грешног анђела, и у којој је песнички мотив ова узвишена мисао, да је гре-

| | 4 \

O -