Srpski književni glasnik

936 СРпПпски Књижевни Гласник.

жањима богатих стихова Његошевих оних значајних места пуних језгре и једрине, каква су, само примера ради, она два говора Игумна Стефана: Ја имадем осамдесет љетах и: ја сам проша' сито и решето 2

Његошеви стихови показују човека који уме да види оно што је занимљиво, и кога занима оно што је видео, човека посматрача и мислиоца. Показују ли то исто Змајеви стихови 7

Поставити питање, како се вели, значи на њега и одговорити. Омајеви стихови то не показују; нити у“: њега има мисли о којима је горе била реч, а које се налазе у делима великих песника. Ако прелистамо његову „Певанију“, видећемо да, ни по основним замислима ни у појединачној разради, његове песме не показују човека који ствари дубље види или о стварима дубље размишља. Оно што он обично опева, то су пре свега предмети који су од вајкада били обичне теме лирскога песништва, а затим предмети који су и просечним главама приступачни. Змај не изгледа да је био оно што се зове широк и врло оштар ум. Између разних дарова подељених међу људе, има један, највиши, који се састоји у томе што човек који га има може да разуме ствари. Са својим отвореним очима на све што се догађа у њему и ван њега, такав човек од· негује постепено у себи ту оштрину, п стиче онај скуп погледа и сазнања који му дају ту ширину ума. Змај не изгледа да је био такав човек. Он није имао ширих погледа. Он није имао дубљег унутрашњег живота. Он човека (и жену) није дубље проучавао. Њега нису занимали виши проблеми живота. Он није дубље саосећао са стварима света који нас окружава, и није осећао оне тање везе које нас за њих везују. У свом првом низу песама, под именом „Унутрашњи живот“, Сили-Прилом, у песми „Ланци“, каже да је „хтео све да воли, и да га зато све боли“:

„Безбројни танки и бони конци иду од моје душе к стварима по целој васиони. Све ме привлачи у исти мах и истом