Srpski književni glasnik

Јован ЈовАНОВИиЋћ ОМАЈ.

935

шан човек несрећан човек. — или на песму истога песника о „Вуковој смрти“, у којој се, у слици вука на умору, даје човеку највиши наук о начину како треба живети и мрети 7 — или на песму о „Пастиревој кући“, у којој се на један од највеличанственијих описа природе надовезују високе мисли о дубљим односима између ње и ч0века7 — или на песму о „Самеоновом гњеву“, у којој је под обновљеним рувом ове старе легенде де Вињи дао целокупну пеихологију жене7 — или на песму о „Маслиновом брду“, у којој је непроникљива судбина човека у свету, његов положај „према вечитом ћутању божанства“, и држање које треба да заузме према вечитој тајни, изнето ни мање дубоко ни мање узвишено но у великим филозофеким списима — или на песму о „Мојсију“, која је песма о свима великим људима, — великом мислиоцу, великом вођи људи, великом песнику, — и песма о њиховој души, коју је само велики човек могао разумети, и само веливи песник могао опевати7... Има ли међу Змајевим песмама. таквих какве су ове де Вињијевег7

Може се учинити неправедно што ја поређујем Змаја са крупним људима страних књижевности. Али ја не знам због чега би то било неправедно. Ја немам и, строго критички, не могу имати два мерила, једно за нашу, друго за страну књижевност; пошто је немогуће имати два система мисли и две врете утисака. Осим тога, ја сам одмах с почетка оставио на страну највеће међу великима, и узео сам за поређење, ако тако смем рећи, просечно великог човека. Најзад, овде је реч о великом песнику; о великом песнику као таквом, а не о великом песнику према Воиславу Илићу или г. Митровићу. Сасвим је дакле оправдано узимати примере из стране књижевности. Но можда ни то није потребно; можда није потребно узимати те примере из стране књижевности. Ми се можемо исто тако упитати, да ли се у Змајевом песништву могу наћи оне мисли које налазимо у Његошевом песништву Има ли у Змају оних низова језгровитих, мислима и опа-