Srpski književni glasnik

и. У а

Политички ПРЕГЛЕД. 951

наше цркве не буде променила своје садашње, према нама непријатељско држање, она ће тиме дати само један доказ више, да и није васељенска, него грчка, а ми са грчком Патријаршијом и нећемо да имамо никаква посла“. Ово је читав програм. Доследно њему раде и Куцо-Власи у Маћедонији и Румуни у Румунији. У Битољу су већ образовали општину, а у Румунији је покренут на француском. језику недељни лист „Ге Сопгтег дез Вајеапз“, посвећен искључиво расправљању питања која се тичу Куцо-Влаха у Турској. Држећи се изреке једнога румунскога. државника који је казао „ниједан Румун не треба да се изгуби“, овај лист је ставио себи у задатак да се бори за права Куцо-Влаха у Турској: да се у цркви и школи служе својим народним језиком и да имају самосталне црквене општине п своју засебну епископију. „Ми смо Румуни и хоћемо то да останемо. Наша права да се држимо и одржимо као засебна народност у Тујрској не могу зависити од добре воље или од интереса Атине и Фанара... Доста смо дуго служили туђим интересима. Доста смо крви проливали и расипали новаца, талента и енергије за ствар која није била наша. Та су времена прошла, и ако се Грци труде да нас задрже. Остајући упорни у својој непомирљивој искључивости, они само копају све дубљи јаз који ће нас у будуће делити. Јер, најзад, хтели они то или не, наша ће ствар у будуће бити одвојена од њихове“. 'Тако пише тај нови лист у своме програмном чланку, који се, очевидно је, не ће допасти Грцима. Под утицајем из Атине Патријаршија је збиља остала упорна у својој пскључивости и одбила је све захтеве Куцо-Влаха, ма да су били и врло скромни и врло основани. А то ће свакојако утицати и на односе између Грчке и Румуније чији су владари пре извеснога времена, под окриљем А.-Угарске, склапали политичко пријатељетво. По овоме се види, како је томе пријатељетву била слаба основа. Ако би се овим захтевима. Куцо-Влаха имало шта замерити, та би се замерка. могла тицати не њихове оправданости, него њи-