Srpski književni glasnik
952 СРпоски Књижевни ГЛАСНИК.
хове ширине. У данашњим приликама, кад се на дневни ред истакло питање о политичким реформама којима би се у опште имао да поправи положај Хришћана у Турској, такви су захтеви сувише уски. Ваљда ради пријатељетва с Турском, помоћу којега се надају приморати Патријаршију на попуштање, Куцо-Власи су из свога националнога програма са свим изоставили захтеве који би показивали да су и они солидарни са својим словенским суграђанима у тежњама, да им се евима побољша
политички положај. Предвиђајући крупне политичке до-
гађаје којима може повести ова реформна акција, Румуни би хтели да се у њима чује и њихова реч. И за то управо, и ако се према питању о политичким реформама држе резервисано, е толико већом енергијом подетичу овај национални покрет „Румунија — пише у овом листу — полаже много на то да се приликом решавања отворених балканских питања чује и њена реч; њој је много стало до тога, да се ништа не чинп без ње, јер би се лако могло окренути против ње оно што би се урадило без ње“. А пошто они не би имали права на овакво учешће у решавању балканских питања, ако у Турској не би било Румуна, њих ваља помагати и подржавати код њих тежње, да се развијају као засебна народност. У овоме је управо она страна овога националнога покрета међу Куцо-Власима, због које он заслужује да му поклонимо најозбиљнију пажњу и ми, јужни Словени. Напоредо е овим покретом међу Купо-Власима иде и живљи рад Еегархије, чији су агенти прегли свима силама да увеличају број њезиних присталица на штету Патријаршије. За време прошлогодишњега устанка Грци су мислили да се могу користити измећарећи Турцима. Њихови су агенти, као какви мародери, ишли за турским четама. да лове свој плен. Од потказивања су направили срество којим су
У
преплашен и намучен свет нагонили да прилази њима. А по атинским је новинама сваки прелазак каквог егзархијскога села, без обзира на то што је оно било словенско по становништву, објављиван као
i | | з | | | | I
“
нв AGA. ара 612 O 0. a a O ON. di ah) M 0