Srpski književni glasnik

Политички ПрРЕГЛЕД. 955 како је берат тражен још одмах после посвећења. Кад се има на уму држање Патријаршије у питању о цркви On. Спаса а нарочито њезина тврдоглава упорност да одржи у важности одредбе познатога сигилијарнога писма којим је то питање решено по жељи Грка, а противно правди, као што је и установљење самосталне грчке општике у Скопљу противно канонима — онда је јасно, да у овом случају треба више веровати Турцима, него ли Патријаршији, у толико пре што се у патријаршијским круговима више пута изјављивало да високопреосвећени митрополит Себастијан неће моћи отићи у своју епархију, док се претходно не реши питање о цркви Св. Спаса како то Грци желе. А они желе мало: да им Срби скопљански уступе, у накнаду за цркву, сва црквена имања која. су завештања њихови оцева и дедова, и уз то још да пм даду 40.000 фр. у злату, да би са том сумом могли подићи себи нову пркву! И овако скромну жељу једне шаке скопљанских Грка, који су тамо досељеници, Патријаршија хоће по што по то да задовољи! Зар овај пример не показује очигледније него ли ишта друго и величину грчке искључивости и несношљивост неправди које Срби морају због њих да трпе Зар оваквим својим држањем не изазива сама Патријаршија код наших сународника "у Маћедонији тежње да следују за примером Куцо-Влахаг Успеју ли Куцо-Власи, користећи се преседаном који је био резултат борбе скопаљских Срба с Грцима, да самосталним општинама припреме земљиште за самосталну епископију, те ће тежње постати за Србе у толико привлачније, што ће имати пуно права да у њихову остварењу гледају и практичну примену признања своје српске народности.

Није положај Срба у Маћедонији данас тежак само услед тога, што Патријаршија поступа с њима као маћија с пасторцима. Њихово псправно држање према четницима. за време прошлогодишњега. устанка и после њега није било без утицаја на расположење парода нарочито у скопаљском сапшјаку и северним и северо-западним етра-