Srpski književni glasnik

956 СРпски Књижевни Гласник.

нама битољскога вилајета. У њима су се најштетније осетиле последице неуспелога устанка, али је тим јаче народу у њима пала у очи не само исправност држања српских села према четницима, него и тачност српскога гледишта на устанак као на начин да се ослободи притиска невоља, због којих му је живот почео бивати несносан до неиздржљивости. Срби су били против устанка, али не и против идеје о ослобођењу, јер су инетинкгивно осећали да устанак може бити само штетан, ако га заједничком акцијом не подрже, па, у случају неминовне по: требе, и не прихвате слободне балканске словенске државе. И с тога су се, не примајући непосреднога учешћа у самом устанку, држали према револуционарима у симпатичној резерви тј. нису их, као Грци, одавали Турцима, нити су хтели њиховом несрећом да се користе, него су их и за време и после устанка помагали, како су и чиме су могли. И само се оваквом држању Срба има приписати то, што се после устанка, под утицајем њиме изазванога разочарења, осетио у народу живљи покрет који

се манифестовао спонтаном тежњом да се преласком на:

патријаршијеку страну врати и својој српској народности. Потстицај је дало велико село Карбуница, које је од евих селау кичевској кази узимало највише учешћа у револуционом покрету, па с тога највише и пострадало, а за њим су пошла и многа друга. Покрет се распростр'о нарочито у правцу ка Дебру и Охриду, а осим тога се свуда, а поглавито у скопаљским санџаку, почело осећати, како се губи неповерење према српској народној ствари и њезиним преставницима. и како се, услед тога, јављају покушаји приближавања. Овакав покрет, као манифестација тежња са свим супротних бугарским националистичким претензијама, није могао, разуме се, бити по вољи ни преставницима Егзархије, ни бугарским националистима у Маћедонији и ван ње. Преварени у очекивањима, да ће се моћи једнострано користити европском интервенцијом коју је устанком требало изазвати, они су прегли да по што по то осујете овај покрет. Тиме се објашњује упад комитских чета у Пореч