Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 959

тања у Србији меродавни могли би бацити један поглед на гледиште ондашњег Држ. Савета изнесено у његову акту од 22 септембра поменуте голине, који је навео Г. Јовановић у својој књижици, али није забележио одакле га је узео. Ово је пак требало учинити како са тим тако и још са некима од службених аката, што су тамо наведени, а није им обележено место где се налазе.

SA OM U

СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ.

Sehopenhauer. L homme et le philosophe Par A. Bossert. Paris, 1904. Hachette et C-ie УШ, 350. р. Ово је прва биографија немачкога философа у француској књижевности, мада се у Француској за Шопенхауера чуло први пут већ 1854. године и ма да о великом филозофу и његовим назорима постоје одличне књиге (КЊђог, Ба bplilosoруе де 5ећор пћапег, пи др.) Босер је разделио материјал у 32 одељка у којима је врло брижљиво изложио Шопенхауеров живот и философију. Његов суд о Шопенхауеру у овоме је: „право рећи он нема спетема. У Шопенхауеру су у исто лоба и мислилац, и моралиста, и уметник, и песник; ниједна од ових разних личности није довољно јака да потпуно овлада... али оне све заједно чине једну састављену личност, врло оригиналну и можда јединствену у историји модерне филозофије“.

— Филозофски основи слаткога новог стила. Гвида Гвиничела, Гвида Кавалканта и Дантеа, од Карла Фослера. (Die philosopbisehen Grundlagen zum „sissen neuen Stil“ des Guido Guinicelli, Guido Cavalcanti und Dante Alig:bieri, von Karl Vossler. Еше Studie. Heidelberg, 190+2. Winter. VII. 110 58. бт. 8 Мк. 3,60). — Фослер је нашао у живахној и песничкој Прованси колевку једнога покрета који је. с ослобођењем страсти и с еманципацијом жене на естетичкој подлози а независно од' црквене догме, израдио нове етичке појмове и прокрчио пут модерном схватању живота. У Прованси се прво славила љубав која васпитава и оплемењава; трубадури су оплеменили појам љубави, узели врлину и племенитост душе као основу њену. Али, како се то схватање жене као неког вишег створа могло сложити се мишљењем Аристотела и цркве, и како се једном створењу могла нудити љубав каква припада једино божанству 7 На ова питања. Провансалци нису