Srpski književni glasnik

978 Српски Књижевни Гласник.

испод ока и кришом се осмену, осмејком који човеку одузима памет; затим скочи на штек.

Ја полетех за њом, али ме мој сусед ухвати за рукав. Отргнем се и пођем опет, но он ме зграби за пешеве од капута, и вукао ме је назад говорећи: — „Не дам вам ла идете! не дам вам да идете!“ тако гласно да се еви окретоше.

Смеј се заори око нас. Ја сам стајао као прикован, ван себе од гнева, али се ипак уздржах бојећи се подсмевања и скандала.

И лађа се опет крену.

Девојка, стојећи на штеку, гледала ме је како се одмичем, разочарана, док ми је мој гонитељ шаптао на уво трљајући руке:

— Учинио сам вам једну велику услугу.

Ги де МОопАСАН.

( Превео с француског Свет. А. Петровић.)