Srpski književni glasnik

OM аи 1

У ПР о RR ЈЕ. 977

она се диже; и ми се вратимо у Сен-Клу. Растали смо се тек у Паризу. При повратку изгледала је тако тужна да је запитах шта јој је. „Мислим нешто, одговори ми она, како оваквих дана као што је овај данашњи нема на претек у животу“. — Срце ми је било да искочи из груди.

„Видео сам је опет идуће недеље, и у недељу за овом, и после смо се налазили редовно сваке недеље. Водио сам је у Буживал, Сен-Жермен, Мезон-Лафит, Поаси, евуда где се проводи љубав по околини.

„Она се, неваљалица једна, претварала да луди за мном.

„Најзад сам сасвим изгубио памет, и после три ме. сеца узео сам је за жену.

„Шта ћете, господине, чиновник сам, самац, без породице, без савета. Чинило ми се да ће ми живот бити сладак кад имам жену. И оженим се.

„Оженим се женом која ме после грди од јутра до мрака, која не разуме ништа, не зна ништа, зановета којешта непрестано, пева колико је грло доноси Мизетину песму (ох, та Мизетина песма, има ли на свету ишта досадније!), туче се са ћумурџијом, прича вратарци најповерљивије породичне ствари, поверава комшиским елужавкама све тајне из брачне постеље, облагује свога мужа код бакалина, хлебара и касапина, и у чијој је глави безброј тако глупих ствари, тако будаластих веровања, тако емешних и чудних мишљења, тако горостасних предрасуда, да ја клонем духом и облијем се сузама, господине, сваки пут кад год говорим с њом“.

Он заћута, мало задихан и врло узбуђен Ја сам га гледао, и било ми је жао овог наивног добросрећника. Баш сам хтео да му одговорим штогод, кад лађа стаде. Били смо приспели у. Сеп-Клу.

Она девојка што ми је малочасе унела онаку ватру у срце диже се да иде. Прође покрај мене, погледа ме

22