Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР.
Зими, тисућ шест сто... (сад све једно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно полворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе И светлога госта, држали су били Тад у Трианону бриљантну соаре, С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале На врх ципелица сатинских и финих Играху менует; и мирис дуж сале Вејате к'о ветар од лепеза њиних.
Док је гост лагано прешао. у збору
С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање Цркве на јадранском мору : Све мислећ“ на једну ципелу од свиле.
Ј. Дучић.