Srpski književni glasnik

ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР.

Зими, тисућ шест сто... (сад све једно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,

Да учини смерно полворење своје

Лују Четрнајстом, милостивом краљу.

У част посланика републике старе И светлога госта, држали су били Тад у Трианону бриљантну соаре, С трупом Молијера, музиком од Лили.

Сву ноћ напудране маркизице мале На врх ципелица сатинских и финих Играху менует; и мирис дуж сале Вејате к'о ветар од лепеза њиних.

Док је гост лагано прешао. у збору

С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање Цркве на јадранском мору : Све мислећ“ на једну ципелу од свиле.

Ј. Дучић.