Srpski književni glasnik

ЈОШ ЈЕДНОМ О »ГУСЛАМА« ПРОСПЕРА МЕРИМЕА.

Пре три године, на овоме истоме месту, изнео сам историју занимљиве мистификације Проспера Меримеа. Поред све моје жеље да то излагање буде што потпуније, остале су извесне празнине, и тада ми нису биле познате некоје појединости које бацају нову светлост и које су од интереса да се изнесу.

Г. Морис Турне један од најбољих зналаца романтичке епохе у једноме своме чланку“ о књижевним мистификацијама Меримеа, дао је неколико нових података о првоме издању „Гусала“, које су њиховога писца, малога чиновника у министарству трговине, начиниле једним од најпознатијих младих писаца романтичке школе, неку врету францускога Шекспира, како је тада у дитирамбима тврдио Ампер.

Први оглед на пољу мистификовања својих сувременика, „Драме Кларе Газу“, Мериме није много крио. Пре но што је изишло, дело је било читано и претресано међу пријатељима. Али „Гусле“ су рађене у највећој тајности, и писац о њима никоме ништа није говорио, чак ни својим најближима. Његово неповерење ишло је дотле да није хтео лично ступити у везу са издавачем, но преко једнога пријатеља, Жозефа Ленгоа, једнога од врло познатих публициста са краја Рестаурације. Издавач Левро је тек 1840 године сазнао име правога писца. Рукопис је био предат у маргу и требао је изићи већ у

ТВ. »Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама«, од Јована Скерлића, у „Српском Књижевном Гласнику“, за 1 децембар 1901.

7 1 Аџе du romantisme“. Prosper Merimće, comedienne espagnole et chanteur illyrien, Paris. 15888.