Srpski književni glasnik

Тома КАРЛАЈЛ, 997 'вери ХЈХ века, — и вера Х1Х века одиста је била ма-

монизам. Никад дотле тежња за течењем није се била у

толикој мери развила. Та тежња није за презирање, и

ако по свом моралном значају не долази у исти ред с вредноћом и штедљивошћу. Без тежње за течењем не може се постићи оно материјално благостање које има да претходи вишем културном животу. У ХХ веку, такође, материјално стање нижих редова не би се ни

оволико дало поправити, да се, благодарећи тежњи за

течењем, није умножило народно богаство. Али тежња се за течењем, као и свака друга у осталом, може развити више но што је корисно. То се најбоље могло видети у МХ веку, кад је жудња за богаством толико обузела човека. да ни о чем другом није више мислио. Богаство се стало ематрати као циљ а не само као средство, и унутрашњи се живот сасвим занемарио. ХЈХ век био је богатији и ученији него сви ранији векови, али је животне филозофије имао мање него што су је имали нпр. стари Грци (стари Индијанци да се и не помињу), и зато је поред свих својих техничких напредака и поред свег свог материјалног благостања остао без душевног мира и задовољства. Карлајл је исто тако тачно запазио и то, да је осећање дужности јако ослабило. Од Француске Револуције идеја о праву истиче се и сувише, — на штету идеје о дужности. Или се говори о правима појединаца и о правима појединих редова, или се говори о неправдама. које друштво чини појединцима и појединим редовима; на њихове дужности према друштву готово се заборавља. Више се рачуна води о деловима друштва него о друштвеној целини. И зато, ако не сваки члан друштва, а оно еваки друштвени ред стао је уображавати да му је ради задовољења. његових посебних интереса све допуштено (јер најзад на задовољење тих интереса он има права); класни егоизам заменио је сваки друштвени морал, и у међусобној борби разних редова осећање друштвеног јединетва све више нестаје. У материјалном емиелу, људи никада нису били чвршће спојени