Srpski književni glasnik

996 Српски Књижевни Гласник.

страховито осуђује. биле су историјски нужне, и према томе не могу се ставити, као што он то чини, на терет атеистичкој филозофији. Његова замерка да су економски односи данас слабије организовани него икада дотле, нарочито, слабије него у средњем веку, — губи половину од свог значаја кад се узме да економеки односи никада нису били компликованији него данас. Економска елобода која се јавља у ХТ1Х веку била је само последица једне развијеније поделе рада коју је било врло тешко регулисати озго. Кад год се чини упоређење између средњег века и данашњег доба, треба имати на уму да ередњи век није знао ни за народну привреду у правом емислу речи (јер ова настаје е постанком великих териториалних држава у ХУ и ХУПГ веку), док се у данашње доба све више прелази из народне привреде у светску привреду. Сувишну производњу Карлајл обележава као економско зло Х1Х века, али то је зло било једно нужно зло, које се морало јавити чим је производњу за локалну пијацу na стала замењивати производња прво за националну, па онда | за светску пијацу. Да је економске односе свога времена

о

ји,

схватио у њиховом историјском развитку, Карлајл би био праведнији и према капиталпстима — предузимачима, које | не би више осуђивао као најгору аристократију на свету. | Он би онда увидео да је с производњом за све ширу i

пијацу ишло упоредо и све јаче развијање радње у ве· ликом, а да је радња у великом, бар у први мах, претпостављала класу капиталиста — предузимача. И ако се није одликовала алтруистичким осећајима, та је класа била потребан чинилац у привредном развитку ; шта више, за онај спецналан задатак који је њој био намењен, захтевале су се извесне особине које се с алтрупсетичким осећајима. тешко далу сложити,

Слаб као економист, и лишен правог историјског осећања, џ ако по струци историчар, Карлајл је више вредео као моралист. Као моралист он је имао поглед поуздан и оштар. Он. је говорио о мамонизму као о