Srpski književni glasnik

1004 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

лебдео над предметима и осећањима Змајевог песништва, и није оплодио дубину, ни осветлио оно што је у човеку тамно. Отуда Змајево песништво, ни по предметима које опева, ни по својој појединачној обради, није песништво песника мислиоца. И отуда му за великога песника и оскудева прва, и свакојако највиша особина.

Ако прегледамо остале песничке особине. какве се показују у ОЗмајевом песништву, ми ћемо видети да ниједна од њих, 'ни осећање, ни машта, ни укус, нису у њега онолико развијене колико су обично развијене у великих песника. Ми у том прегледу можемо бити много краћи, пошто се већ из досадашњега добија утисак, непотпун: али јасан, да Змај није био велики песнички темперамент.

Змајева осећања нису ни обилата, ни јака, ни дубока. То може да се види одмах, непосредно, по самом тону његових песама. Сваки се читалац, доиста, може сетити да тон Змајевих песама није страстан, и да осећања. у њима не изгледају да долазе из велике дубине. Место узбуђеног тона страсних песника, место оних као се муком савладаних осећања. која избијају у енергичном п узнемиреном ритму стиха и широким таласима реченичним, ми ту пмамо тон човека очито мирније нарави, кога. ни јача узбуђења не потресају дубоко, и који своја песничка. осећања. казује у ритму одмереном, реченицама одмереним, с мало подигнутим, ретко јаче подигнутим гласом. Његове најстрасније песме (ако је уопште допуштено употребити тај придев кад је реч о његовим песмама) носе тако на себи непосредан знак да осећање које их је изазвало, ма колико искрено, има како лепо песнички казано, није. као осећање, било врло јако, ни врло дубоко. Али и ближа анализа тих песама, и по садржини и по облику, показује то исто, и још јаеније. Тон. стих, израз, врете осећања, степен који достижу, њихово трајање, сразмера у којој поједина. преоблађују над другима, успех се којим он казује поједина међу њима, неке његове песничке навике, друге, ситније околности. све