Srpski književni glasnik

И Де и, ДЕ >

ar...

*

ЕРИ ГАЈ

At

JOBAH JOBAHOBHT. OMAJ. 1003

показати да ли је мудрац, или какав мање отмен члан из стада Епикурова; да ли је Омар-Хајам. пили Беранже. Већина Змајевих винских песама, испевана је под знамењем познатог и прилично простачког епикуризма наше прекосавске браће. А кад пева о љубави, предмету лирскога песништва по превасходству, и предмету простом, тако простом да изгледа да је свакоме познат, п ако није, ми и ту видимо да љубав није продрла у његов унутрашњи живот, није ушла у сплет његових мисли, није пала под његово посматрање, но је остала скоро напољу, као осећај непрозрет и непроникнут, о коме песник не зна више но ми. Кад поредимо његове љубавне песме с песмама некога од миселенијих песника, рецимо с песмама Сили-Придомовим (да на том једном песнику останемо), видећехо каква је разлика између заљубљенога песника који има јак унутрашњи живот, и има своје бистре очи увек отворене на оно што се у њему и ван њега дешава, и заљубљенога песника у којега се п осећања и очи задржавају на површини. Кад Сили-Придом опева „Краљицу Бала“', он је у њу заљубљен као Змај у ону коју воли и опева у својим „'Ђулићима“; али док Змај на љубав гледа као на „једноставан комад“, за Сили-Придома је љубав сложена из читавог низа пре-

·лива, праћена читавим низом појединости, оних које се

у љубавним оаристијама виде очима, и оних које се крију у души заљубљенога песника. Змај у љубави види и о њој зна колико у њој види и о њој зна и жена коју он воли. Он није у својим песмама нигде виши од жене коју Bo. "Talo различно од Других већих, мпеленијих песника. Он своју душу нема у својој руци. Он у своја осећања не прониче, као што ни етвари око себе не види оштрије. Онај „свети дух“ о коме се говори у почетку Изгубљеног Раја, и који „са раширеним крилима. лебди, као голуб, над понором и оплођава га, и осветљује у ч0веку оно што је тамно“, тај дух, или Змајев дух, није

гВ. „С. Књиж, Гласник“ УТ, 1 (1! мај :90:).