Srpski književni glasnik

Јован Јовановић ЗМАЈ. 1007

љубљенога песника широка. око отворено. серпе осетљиво. и свака лепота која му мине испред очију, остане му зарезана у души и памћењу. Змај. судећи по његовим песмама. и по ономе што засад знамо о њему. изгледа да је само једну жену волео; а скоро је извесно да је само једну опевао. Више још, Змај се доцкан заљубио први пут. п рано су му жене престале бити лепе за песму. Познато је да је обратно случај с песницима пријемљивим за љубав; они се рано заљубљују. и целога живота се сећају својих ранијих љубави. А кад прође доба у коме су писали песме зато да кажу да жену или девојку воле, они пишу песме зато да кажу да су оне достојне вољења. У Змаја љубав није имала ни пролећа ни јесени. Најзад. сам начин на који он говори о лепоти своје драге. показује да он ту лепоту није дубоко осетио. Док се Спли-Придом. кога ја непрестано наводим зато да не би изгледало да од разних песника купим лепе ствари. па их упоређујем са једним Змајем — док се Спли-Придом узбуђено сећа мале руке једне шеснаестогодишње девојке коју је случајно видео у влаку. њене мале руке „која се под млечном светлошћу лампе у вагону прелива као опал, и коју бејаше мало осенчила. њена маншета“, дотле ми не познајемо ниједне црте оне жене коју је Змај тако дуго п једино волео. Међутим. то не изгледа да је била кривица те жене. Од некога који је покојну Змајеву жену лично познавао, чуо сам да је била „прна и мала, и ружна“. Мала и црна — сбшхок ко пећи. као Сафо могла је бити; али ружна није извесно била. Па њеној слици пред загребачким јубиларним издањем „ЉЂулића“, чело, уста. дубоке прне изразите очи, израз воље на мисленом и лепо извајаном лицу. чине је извесно женом занимљивом изнад просечних. Напослетку. она је Змају била лепа. Па ипак његови »>Ђулићи“ не чине се да су пепевани више њој но којој другој жени.

Поред садржине, и облик његових лиреких песама, начин на. који је своја осећања. исказивао, појединачна