Srpski književni glasnik

1008 СРПСКИ Књижевни Гласник.

обрада, показује недовољну јачину и дубину његових осећања. Змајево осећање није довољно јако не вамо по степену који достиже, но и по другој особини дубоких осећања, по свом трајању; или тачније, по готовости с којом оно при песничком стварању излази на сусрет песниковим. потребама. Надахнуће, илп осећање (што је овде једно исто), не ради као непрекидна етруја, но притиче у ептнијим осећајним таласима: Змају ти осећајни таласи нису увек у власти. Тако бива, наравно. и код лругих песника, међу којима и најбољи имају, и то чешће но што се мисли, своје часове слабијег надахнућа. Али код Змаја надахнуће клоне у истој песми. У њега нису ретки примери да две јаке строфе уоквирују по две, три, или по неколико других. које су скоро слабе, и скоро гола проза. Процент прозаичних стихова у Змаја знатно је већи но што би се очекивало у песника његова реда. Тако доста велики број његових добрих песама има слабе или хладне завршетке. Тако. пз истог узрока, е оскудице осећања или спорости притицаја, неке његове песме изгледају скраћене, друге сувише продужене. Других пута, слабост надахнућа опажа се по непекреној, претераној дикцији. Песник нагонски осећа да својој мисли треба да да топлијег и живоппенијег израза; ако га надахнуће изда. он се напреже, и хладно-загрејано тражи виеокопарну дикцију. Најзад, песничке слободе, скраћивања

речи, слаби сликови, пи другл начини којима се песници.

служе да олакшају себи грађење стихова! такође cy доказ слабијег надахнућа. Имајући у последње време више да се бавим нашим песницима, нарочито елабијим, и поређујући их се другима бољим, страним и нашим, дошао сам на мисао, извесно тачну, да се по правилу песничким слободама служе само слаби песници, а бољи

1 »Немојте ме топом среће, Ја се бојим тог куршума !« И ја онда — “ја онда, И ја онда — сиђох с ума.

(Ђулић. увелак, XX)

| | j |