Srpski književni glasnik

Јован Јовановић ЗМАЈ. 1009

само у тренуцима. слабијег надахнућа, — односно на местима. која су HM иначе, и мишљу, и осећањем, и маштом. слабија. У Змаја су песничке слободе, за песника његовог реда. сразмерно честе, и често велике. Змај ни најмање није „располагао необично глатком техником стиха“. Наше су критичаре збуниле његове кратке реченице, његови кратки стихови. који дају илузију течности и глаткоће. Змај је у „спољашњој техници стиха“ био небрижљив као скоро сви наши старији и данашњи елабији песници. Томе је била узрок и оскудица у књижевној дисцилини. и укусу; али, кад видимо да је Змај у својим најбољим песмама био у том погледу скоро увек бесирекоран, морамо претпоставити да су у другим песмама те песничке слободе у тесној вези са слабијим надахнућем.

Све ово што смо досад рекли о Змајевом осећању показује. држим, да с гледишта на коме овде стојимо, Змај доиста није био довољно узбудљива природа. Топла

осећања о којима смо горе видели да су најбоље мерило

за богатство осећања некога пееника, нису била његова јака страна. У Змаја су над топлим, пријатељским осеbajuMa преоблађивали хладни, непријатељски осећаји, како се зову у психологији, или сатирични, како их називамо у књижевности. Недић је тачно приметио да се сам број сатиричних песама Змајевих у односу према броју његових лирских песама може сматрати као доказ његовог недовољно јаког лирског надахнућа, као и те, да су Змају сатиричне. песме укупно боље од осталих. Што се ипак скоро без поговора вели да су „Ђулићи“ нај-

боље Змајеве песме. "TO је отуда што евак и нехотице

погађа да. је тема која се у „Ђулићима“ опева тема превасходно песничка, и да отуда и се мањим савршенетвом облика они имају већу песничку вредност HO Змајеве сатпричне песме. Али су сатиричне песме Змајеве извесно савршеније од његових љубавних песама. У њима је он заиста био више „код своје куће“ но у љубавним. Онога падања. надахнућа, оних прозаичних места, оних песничда