Srpski književni glasnik
Јован ЈОВАНОВИЋ ФОМАЈ.
101!
Ај, ви ноћи, нисте ноћи,
Већ анђелска крила,
Где би ноћца тако дивна,
Тако брза била ! Тако брза била !... Исто је тако и са сатиричном жицом. У том погледу нема. занимљивијег примера од оне његове лепе песме „Петнаести новембар 1879“, коју је испевао приликом Милетићевог помиловања; та је песма као еветло лице медаље којој је „Друго и друкче путешествије“ мрачно наличје, и једна је од његових најјачих песама, и по песничком измишљању и по искрености осећања. Пошто Je у њеним првим строфама одушевљено пи раздрагано поздравио Милетићево ослобођење, Змај се пита на који ће начин народ најдостојније прославити тај светао дан, и налази ону своју познату лепу мисао:
Ништавне су славопевке,
Кад се враћа мученик :
Дижете децу из колевке,
Нек запамте њесов лик /... Песма се наставља пуна осећања, и осећање расте и тон се диже 'од строфе до строфе:
Дижте децу аде год дође,
Нек ту слику деца приме
Душе своје у оквир! — све до последње, чија прва два стиха гласе:
Ох дижите децу данас,
Па им збор'те: „То је тај!“ — и онда одједанпут, сасвим неочекивано, узбуђење се разбије, прене као мехур, као да га никада није ни било, и место последња два стиха у којима би осећање на свом врхунцу добило свој. најеилнији израз. ми имамо једну :'атиричну. ироничну, скептичну какву ли напомену, једну ледену напомену под заградом :
24•