Srpski književni glasnik

1019 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

(Таки људи нису за нас,

Већ за бољи нараштај.) Овакав проничан завршетак под оваквом песмом могао је написати само човек у кога је сатирична жица била јача од осећајне. Не треба мислити да је то онај исти случај који п са Хајнеом. који је такође понеке од својих лиреких песама завршивао проничним рефлекесијама. Хајне је тако чинио баш ес тога што је био врло и дубоко 0сетљив човек. кога је та његова осетљивост у приликама скупо стала. и који неће да буде поного преварен. те сад сам прави ироничне рефлексије на свој рачун. да их не би други правили. Његова је пронија горка. и истиче из самог осећања; она је тако с осећањем у пуном складу; док је Змајева сува, и долази с поља, и стоји у правој опреци с осећањем. на које је једва и сасвим неприродно накалемљена. У Змаја су ти пронични завршеци, као и оне досетљиве мисли у лирским песмама, последица нешто непоузданог укуса и слабијег надахнућа, али још више превласти сатиричне жице п духа над осећајном. Међутим, у песника у којих је осећање јако развијена особина. сатирична жица и духовитост не могу никад превладати над осећајем. И кад им се случајно деси да су поред лиреког имали п великог сатиричног дара, и велике духовитоети, као Бајрон, њихова најјача страна остајала је лиреко одушевљење, она топла. осећања о којима је горе била реч. Та топла осећања, као што смо видели, у Змаја песника нису била врло јако развијена. Као што није био јак мислилац и посматрач, он тако није био ни врло узбудљив човег. Међутим, још више но мисленост. белега је великога. песника његова изузетна узбудљивост. И тако Змаја не можемо с великим песницима изједначити ни по другој најважнијој песничкој особини, по јачини и дубини осећања.

Није можда тешко досетити се, према досадашњем, ла Омај ни по двема последњим песничким особинама, по машти и укусу, није могао бити раван великим пе-

~ i II U A

—T

рит, A ibi