Srpski književni glasnik

1014 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

да је некога од њих више волео но друге; не изузимајући можда ни Хајнеа. Његове књижевне наклоности виде се по његовим преводима. С неколико изузетака, Змај је преводио песнике другог, трећег, и десетог реда; Петефи, Арањ, Беранже, Ђулаји, Јокаји, Коломан Тот, Милов. Хофман фон Фалерслебен, Мозентал, Даумеј, Халм, Салет, Гласбренер, Ј. Г. Сајдл, Золтан Балог, М. Какаш, то су песници које је и какве је он најчешће преводио. Изузеци су били. ако оставимо на страну неколико песама Гетеових и Хајнеових, не најбоље избраних — Љермонтовљев „Демон“, Тенисонов „Енох Арден“, и Гетеова „Ифигенија“. Али док је Арања, по тврђењу оних који знају мађарски, преводио тако да његови преводи понегде надмашају изворнике, дотле је мени жао што морам рећи да су, по мом мишљењу, „Демон“, „Енох Арден“ и „Ифигенија“ промашени преводи, и промашени не због недовољне песничке моћи, но баш због недовољно проникљивог и углађеног књижевног укуса Змајевог. Но ја се не мислим дуже задржавати на овим двема последњим особинама. Ближе претресање тих особина одвело би ме далеко у подробну анализу Змајеве дикције, која би испала из оквира овога чланка; осим тога, за доказивање моје тезе, то ближе претресање било би излишно. Ово што је о њима овде казано, с оним што је речено о другим особинама, довољно је да покаже због чега се мени чини да Змаја не можемо убројати у велике песнике. Змај. видели смо, песничке особине укупно није имао развијене у оном степену у коме их обично налазимо у великих песника. и ниједну посебну није имао развијену у изузетно високом степену. Међутим, висок степен који особине достигну у великих песника, то је њихово обележје према њиховим мањим друговима. Према. томе, ни оно друго, опште мишљење о Змају, по коме је он био велики песник, није тачније од Недићевог, по коме је он био више стихотворац но песник.

Иетина. је, као скоро увек, и овде по среди. Богдан Поповић,