Srpski književni glasnik

Јован ЈовАНовић ФОМАЈ. 1013

сницима. Пре свега, Змај. како се види, није уопште био од оних природа у којих ће се која било попети до врло великих висина. Али да то оставимо на страну. Важније је ово: обе ове последње особине. и машта и укус. у најтешњој су вези са двема првима. се духом п осећањем: оне су, скоро се може рећи, изведене особине. Живе и богате маште нема без живих узбуђења, без богато покупљене грађе посматрањем, и без готовости или живосети с којом нам се грађа при етварању ставља на расположење. Машта је механизам који ради тек кад га крене пара, која је узбуђење; и никакве производње нема. без препроизводње, А укус је резултат целокупне душевне организације човекове, његовог духа и његове душе. Какав буде његов дар опажања, колико му осећања. буду развијена пи углађена, колико му буде пажња будна, колико му буде опште и уметничко образовање, колико му је чак и надахнуће јако (јер је овде реч о укусу човека који ствара, а не човека који оцењује), такав ће и толико углађен и поуздан бити и његов укус; отменост и претањеност укуса резултат је целокупне отмене и претањене природе човекове. Ми смо видели колико Змај задовољава ове услове. Ми смо видели колика, је јачина његовог надахнућа, оштрина његовог посматрачког дара, и танкоћа његовог осећања. По њима он није могао имати ни врло живу машту ни врло развијен укус. По својој машти, он доиста не може да се мери се великим песницима. који су ту особину имали јаче развијену; по своме укусу, он не иде у ред оних књижевника. врло углађеног укуса који су све што је најбоље видели и од свега што је најбоље окусили. Његово опште и књижевно образовање било је, мерећи га према просечно образованом човеку. врло лепо; али с наше тачке гледишта, оно није било довољно. Од великих пе„сеника, он је, по свему се чини, највеће познавао само по имену; он њихова имена наводи (најчешће у шаљивим песмама) прилично без личне критике, по утврђеном канону великих песника, и ни по чему не може да се позна

#