Srpski književni glasnik

|

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СКИице ЗА НОВУ ЦРКВУ У Тополи".

(Крај.)

Г. Леко је покушао да у другом решењу своје скице примени онај лепо емишљени и изведени мотив код Грачанице. Хтео је ла кубе издигне на основицу средњег крста, те да тиме у унутрашњости постигне ону поступност, прелаз од сводова главног, основног крста ка Oсновици главног кубета, мањем крсту. Али ни ту није умео да постигне ону лепу спољашност која је тако импозантна и складна код Грачанице, п о којој се и сам овако изражава (стр. 274.): „код српско-византиске најлепше и најдостојанственије цркве, код Грачанице, по спољашности јасно се види да је кубе престављено као поникло из темеља, да доминира над целом црквом: овај органски склоп не би ни по основи ни по виткости главног кубета дошао до израза да није, постројењем четири мања кубета око овог главног, постигнут утисак проширења основе главног кубета преко целе цркве“. Из овог његовог описа и ако непотпуног, види се прилично правилно схватање важности примене мањих кубета око главног, која, и ако подређена, доприносе лепоти п складности целине у спољашности. Без њих би, или и са њима али без оне лепе размере њихове и хармоније са средњим кубетом, Грачаница у спољашности збиља изгубила цео свој симпатични ефекат. Па кад тако стоји што онда Г. Леко није тако и поступио, да на својој замишљеној 0сновици постигне потребан склад и с поља, него скицирао нешто што само треба да је оригинално, али што по екладности целине, по лепо пропорционираним малим

Г Дим. Леко, Скице за нову цркву у Тополи. (»Дело«, св. за фебруар о.г. стр. 271—250). 25