Srpski književni glasnik

1026 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

кубетима. око великог, далеко уступа Грачаници, те тиме показао да није био у стању онолико да да, колико је велики неимар средњега века умео да изрази на Грачаници 7 И баш у томе, да узгред п ово кажем, што је јелан конкурент, у својој скици, овај мотив са Грачанице са разумевањем применио на сасвим разрађену основицу цркве према сувременим приликама, и лежи разлог што је та скица добила прву награду и то, у толико пре, што је тај пројектант овај мотив другог периода вешто ловео у склад са мотивима трећег перпода, којима је органски склоп главних зидних маса и апсида јаче маркиран, поред згодне примене лепих орнаменатских мотива трећег периода.

Наведеним примерима о величанственој унутрашњости јединствене Аја-Софије и узорне грађевине по спољњем ефекту, Грачанице, читаоци су могли запазити, да Г. Леко генијалног творца прве грађевине није разумео, те је покушавао да га исправља, на своју штету наравно, а да је творца друге грађевине схватио само површно, само по ефекту који спољашност чини на посматраоца, али не и по суштини тога ефекта. Да је он аналисао и дубље испитао откуда долази та складност у спољашности Грачанице, нашао би да она лежи баш У ономе што он није умео да примени.

Г. Леко на више места у својој критици пронично говори о кубетима на свима старим ерпеким грађевинама, називајући их „голубарницима“. Остављајући на страну ово неозбиљно изражавање, овом приликом хоћу само да констатујем једну његову недослелност која се у овом састоји. Говорећи о Грачаници сам је казао како се „постројењем четири мања кубета око средњег главног постигао утисак проширења основе главног кубета преко целе цркве“, без којега „овај органски склоп не би ни по основи ни по виткости главног кубета дошао до изpaaa“, Te Je тако „Грачаница постала и најлепша и најдостојанственија ерпеко-византиска. црква“. Па кад је то