Srpski književni glasnik

C P_ILC:K-11

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХП, БРОЈ 6. — 16 Јул, 1904.

СТАРИ МЕХАНЏИЈА.

П.

Неколико тодина радио је Шћепан у својој механи прелијепо. Чак се п угојпо и све више почео руменити у лицу. Још да му није коса побијелила (за бркове се то није могло рећи, јер су она, због великога пушења, били некако разнобојни, чађави) и прориједила се на тјемену, могло би се мислити, да је млађи него ли је био. Иначе се ни у чеме промијенио није п радио је све по старом. И устајао је рано и пио лијекове и погађао се сељацима и спавао по подне и једнако уживао у паметноме разговору газде Глигора, Хаџи-Османа, Аћима, Јок-

(Крај.)

сима и Петра. Ни они се нијесу много промијенили и

остали су онаки какви су и били. Само је Хаџи-Осман носио једну дубоку бразду на челу, добивену на једној свадбенској трци, кад га је његов, некада омиљени, вранац збацио са себе и натјерао да главом ударп о некакву плочу MH Ja се занесвијести. Једини Лука што се сад пстицао између свију. То није био више онај бледуњави, блесасти деран, него једро, здраво, прилично љепушкасто, момче са малим, танким брчићима и са новим, дугачким, сахатним ланцем преко прсију. Он је сада више и послуживао и забављао остале госте, те Шћепан није морао често устајати иза јаранског етола, ни онако крвнички проклињати сама себе. Шта више њему се чинило | 26