Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
СТЕВА,
Ко рањена врба, тако умираше Цео један живот тихо п нечујно. И још носећ' срце и жељно и бујно Ми смо осећали задње дане наше.
Це, i orpehu у болни символ што се диже | Душа нам се. мрзла и тровала тугом;
to M ap:keh' Be чвршће руку једно другом Ми смо корачали. раскршћу све ближе.
Ј. ДуЧИЋ.
21
M aM,2L PJ 1
зе. s, Ћа
} а
а Роди 5 и о
и и; же
до "Од 1 та
: LN. e ONA Nie ви се о и,
Гоа аи
aaa
„4
И. У