Srpski književni glasnik

СТЕВА,

Ко рањена врба, тако умираше Цео један живот тихо п нечујно. И још носећ' срце и жељно и бујно Ми смо осећали задње дане наше.

Це, i orpehu у болни символ што се диже | Душа нам се. мрзла и тровала тугом;

to M ap:keh' Be чвршће руку једно другом Ми смо корачали. раскршћу све ближе.

Ј. ДуЧИЋ.

21

M aM,2L PJ 1

зе. s, Ћа

} а

а Роди 5 и о

и и; же

до "Од 1 та

: LN. e ONA Nie ви се о и,

Гоа аи

aaa

„4

И. У