Srpski književni glasnik

2.

OSS и

OON

оте „Рт

9. WTO

Mr ay 0 A O

(Se el A ONU NON , 3

ДЕ Бр рај 2 „и ao ai i- И , ЕУ је пи 4 23 А, А и о т ми М НОСТАЛГИЈА.

Јесење поподне мре у завесама. : Тужно цвили ветар из далеког грања. — Ž Мир! то је свечани тренут кад се сања, И кад дута хоће да остане сама. ~

Често у те сате, са сузом“ у оку, Осећамо тихо у часима дугим | За другијем светом и животом другим. Бе Носталгију мутну, нему и лубокус

То, докле се деле светлости и тмпна, Као илузија сладосна и мека, Очарава. сетну душу из далека Рис Један сан без конца и вечна тишина.

~