Srpski književni glasnik

ИЗ НАШИХ НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА.

П. ВолтеРОвВ „ДАДИГ“ И НАШЕ ПРИПОВЕТКЕ.

Ако не по оригиналном роману, а оно бар по једној познатој француској читанци коју су у своје време толике генерације по школама училе, наши ће читаоци јамачно познавати ХХ главу Волтерова „Задига“ у којој се прича ова лепа иеторија.

Пошто је пао са свог високог положаја и изгубио сву срећу коју је дотле обилно уживао, Задиг изиђе из Вавилона и пође поред Еуфрата, љут на судбину која га је не само тад него једнако вређала и гонила. Ту наиђе Ha једнога старца пустињака. који читаше књигу судбине и који му се понуди за пратиоца, али под условом да га Задиг не оставља ма шта он чинио. Пођоше на пут, и прво вече стигоше на конак у диван дворац једног сујетног богаташа, који их богато угости и обдари; у јутру, кренуше на пут, и Задиг тада онпази да је старац украо један златан леген домаћинов. На подне стигоше у кућу неког богатог тврдице ; ту бише одведени у шталу, и добише плеснива хлеба и трулих маслина за ручак: старац, у знак захвалности за гостопримство, награди домаћина. златним легеном. Исто вече приспеше „једном филозофу повученом од света, који се бејаше посветио спокојетву, мудрости и врлини“; овај их прими врло лепо, разговараше са њима врло мудро, и понуди им и новаца:

! Видети »С. К. Гласник«, 1903, 1Х, 353. — Пишући у првом чланку о вези између Шекспирових драма и наших народних приповедака, ја нисам спазио да је и Г. Јагић о томе раније писао. Тако и он помиње (ве. Коју. 1867, стр. 110) аналогију наше приповетке »Драм језика« с »Млетачким трговцем«; за приповетку »Једна гобела у као а друга из кала«, у којој смо ми нашли мотиве из „Магбета“, он каже (навед. дело, стр 92): „за ову се народну српску приповијетку може потанко доказати да није ништа друго до... вариација... познате... повјести о Соломуну и Моролфу“.