Srpski književni glasnik

1078 СРпски Књижевни Гласник.

је за свакога. да су маћедонски Словени у националном иогледу неодређени, да су еродни и Србима и Бугарима, негде више једнима, негде опет више другима и да су баш стога подесан елеменат да се асимилује и Орпетву И Бугарству, ко му пре дође и ко паметније буде радио да га задобије. С тим је требало бити на чисто од почетка, јер је од тога како ће се ово питање схватити, зависило и каквим ћемо предузећима обележити рад. Међутим, и ако се, на првом и најважнијем митингу великошколском, још 1885. год., о овом питању имало правилно мишљење, опет се одржало оно погрешно и према њему се предузимали планови о раду, који је, лишен здраве основе, неизбежно водио неуспесима.

У вези је с овим. и факат да се онда, као и данае, није схватио као што треба значај иокрета за егзархију и мена кроз које је он пролазио, а последица је томе несхватању била, да се није имала — као што се и данас нема — тачна представа о најглавнијем такмацу са којим смо имали да водимо борбу у Маћедонији. Разуме се да је и ово утицало на природу првих наших предузећа, која су, услед тога, неминовно осуђена била на наседања, и ако смо се, ради нашега угледа, морали њих чувати нарочито 'у почетку, кад се раду ударао темељ.

Као што нисмо знали у чем су јаки и где је слаба страна наших противника, тако смо се исто преварили п стога што нисмо познавали природу национално-политичких одношаја у Маћедонији, па смо претпостављали a priori ma ћемо у Турцима наћи помагаче у борби против Бугара. Основи турске политике према нама формирали су се, као што нагласих, одмах после наших ратова са њима, % они се ни до данас нису изменили. О томе има маса примера из историје последњих дана. Турска је политика према нама непријатељска, а ми се, не водећи о томе рачуна, у своме држању ирема њима руководимо туркофилством. Ова супротност нас води разочарењима која нам још нису очи отворила да видимо да је крајње време да је напустимо и да тражимо основе за другу која би