Srpski književni glasnik

ЗАКОН ПРОПОРЦИЈЕ У ИСТОРИЈИ.

1.

Као што се видело у закону реда у историји, ствари постају, одвајају се од опште велике целине, оним редом којим постају потребне; по том“, све што раније постаје, оно је ранија, преча потреба; све што доцније постаје, оно је све мање потребно. Потреба ствари пропорционална је њиховом приоритету у времену.

Сунце је евозјом величином, снагом, топлотом и светаошћу најпотребније евима планетама, евему неорганском, органском и психичком животу. И човеку су много потребније раније неорганске ствари п снаге него доцније органске за храну, за његов друштвени живот, цивилизацију и прогрес.

Потреба хране највећа је потреба човекова, те су и срества за храну најпотребнија од свих осталих етвари, те су и производи земљорада потребнији од евих осталих производа. Много су веће првобитније телесне потребе него духовне; све духовне снаге човекове развиле су се само у служби телу, а нарочито стомаку. Велику већину све своје физичке и духовне снаге мора човек трошити на добивање ствари којима ће подмирити своје телесне потребе, прво за храну, после за одело и друго. По томе, само сувишак све снаге човекове иде на подмирење доцнијих духовних потреба, којих, као и сваког лукеуза, нестаје онде где физички живот и одржање његово троши сву његову снагу.

И најранији елементи цивилизације — ватра, оружје, оруђа, најпотребнији су: фамилија, прва форма и фаза сваког доцнијег даљег, вишег друштва, преча је потреба човекова. од сваког другог друштва; у фамилији човек