Srpski književni glasnik

674 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

______________-____-______--

ничића ми ћемо често пута помињати на нашим часовима; његовим многобројним и одличним радовима на нашој и југословенској књижевности, спецпално на старој п народној, којима је постао познати и неоспорени ауторитет у овим шпроким областима нашега предмета, ми ћемо се често користити, и није потребно да сад нарочито истичемо корпени рад Г. Новаковића на нашој катедри. Довољно је да кажемо да је Г. Новаковић и „свесрдо и вјешто“ наставио посао свога учитеља Даничића,

наследивши од њега и сву обилату ученост, савесност у

пепитивању п непецрину радну снагу, и да је за њим зажалила ова катедра, као што су то учинила и многа друга важна места која је он у свом животу заузимао.

После одласка Г. Новаковића, 1881 године, ба постављен за професора историје југословенске књижевноcrn HM мој некадашњи професор Светислав Вуловић. Почевши своје школско образовање као правник, Вуловић се не бављаше стручније нашим предметом све док га не узе предавати поставши гимназиски наставник 1870 године; а мало доцније, од 1875 до 1881, поче и писати понешто из новије српске књижевности: најпре п030ришне критике (каткад п о српским комадима, као о Бановим и Трифковићевим) а после и веће студије о Милутиновићу, Његошу, Јакшићу и уметничкој приповеци нашој. Поставши професор Велпке Школе и осетивши из близа обимност и тежину своје нове дужности, Вуловић, од новије, пређе на изучавање старе српске књижевности пи најстарије југословенске, којима поглавито! посвети првих шест година свога наставничког рада, а из којих убрзо и штампа мање, јасно и пријатно писане одломке с доста новога п тачнога, најпре, 1584, онај под наесловом „Из старе српске књижевности“ где говораше о старим српским биографијама, а после, 1894, „Белешке о архиепископу Никодиму“, и беседу „О књижевном раду св.

! Вуловић је једанпут (1884'5) предавао и о народној књижевности. ШД је

O!

1