Srpski književni glasnik

А «

ГУСТАВ ФЛОБЕР. 687

и _ __ __=zZŽZ ZD____

у неверици да га може бити, он искрено сажаљева, ако дозна за какво било друго интересовање. Учио је права у Паризу без воље, исто као што би учио ип ма које друге науке. Махом сам, у своме бедном ђачком стану, без воље за рад, бацао је тек почету књигу, пушећи и сањајући по цео боговетни дан. Исте године које је дошао у Париз (1840), путује на Пиринеје и Корсику. И под снажним, дубоким утицајем ове осетне промене у животној досади, Флобер пише писма са таквим описима, у којима се јасно запажа онај доцнији славни пејсажиста. Исто као што се из оних подемешљивих покушаја, који су ишли на то да исмеју и сам његов, обичан и просечан живот, већ осећа потоњи сликар Хомеа п Бурнизијена.

Кад му умре отац, а годину дана за тим и сестра, коју је обожавао, Флобер у својој 24. години напушта Париз п права, ни мало не жалећи за њима, и настани се са својом матером у Кроасету, крај Руана, на пријатном и живописном породичном имању. Ту, у томе шумовитом крају, са кога се видела Сена, проживе Флобер тридесет и четпри године, све до саме смрти, у студији и у неуморном пи плодном раду. Ишао је кад п кад у Париз п у два маха на већа путовања, у Бретању и на Исток. Те године путовања у Бретању (1846), са свим се обрће књижевности, посвећујући јој све своје време. Исте године отпочиње и његов љубавни однос са г-ђом Лујзом Колетовом, знатном књижевницом тога доба, с којом се је, још као ђак, упознао у Паризу. То је била п једина знатнија сентиментална. историја, која је, са прекидима, трајала око осам година. Путовање на Исток, у земље светлих боја и мистичких рушевина, толико га је опило, занело п усхитило да је целог века само о њима сањао, желећи да их опет види, нарочито Пирамиде и великог Сфинкса.

У повратку са тога пута, настаје Флоберов обилан рад, у кабинету на првом спрату, са кога су трпи прозора гледала на бујну зелену градину, а два на живу Сену. Одласци његови у Париз скупљали су знамениту плејаду књижевника, који су, тако удружени, проводили