Srpski književni glasnik

688 ОРпски КњижеЕВвНИ ГЛАСНИК.

време у духовитим и забавним литерарним и уметничким дискусијама.

Излазећи из оквира Фагеових излагања, мени је пријатно задовољство, задовољство. словенског осећања, да из ове снажне, умне и духовите ките издвојим успомену. на великога Тургењева. Преписка између Флобера и Тур-. гењева, издана пре неку годину, утврђује дирљиву присност, која је лепом пријатељском везом спајала ове две литерарне величине, разних народности. Јачи сведоци тих присних односа су Гонкур, Зола и Мопасан. Сем узајамног поштовања и цењења, њих је још спојило заједничко поштовање према Жорж Санду. Флобер пише на пр. својој пријатељици Жорж Санду: „Сем Вас и Тургењева не знам ни једнога емртнога, пред ким бих могао више срце отворити“. Даље јој опет пише о Тургењеву : „Какав слушалац, какав критичар! Засенио ме је дубином и чистотом свога суда. О, кад би га могли чути они који желе да оцењују књиге. Каква лекција! Њему се ништа не може измаћи!...“ Флобер је скупљао своје литерарне пријатеље један пут месечно, п то су тако звани „Флоберови ручкови“ или „ручкови извижданих писаца“. Јер сваки од њих беше пропао са по неким радом; Флобер са својом комедијом „Кандидатом“.

Од године 1856, од појаве „Госпође Бовари“, па до 1870, Флобер се бави својим важнијим и већим литерарним делима. У почетку те последње године, које због крупних историских догађаја, које због једа услед процеса, вођеног са владом због „Бовари“, које због слабог успеха доцнијих дела, а и услед година, Флобер подлеже страшним нервним нападима. Те он, и иначе наклоњен сети, постаде одвећ мрачним и туробним. Погубивиш родитеље и ближе пријатеље, готово усамљен, једину утеху још налази у својој рођаци г-ђи Команвил и Жорж Санду, својој нежној пријатељици. Моћан утицај ове последње на јачање клопуле храбрости пријатељеве, види се из многобројних дивних писама, писаних у утешном, заштитном тону старије сестре. Флоберу је утеха, даље, и у