Srpski književni glasnik

А ИЦ 0

о.

Густав ФлЛођер. 689

подржавању младог талента Мопасановог, у коме је тачно запазио свога славног следбеника.

Кала се навршило педесет и осам година и четири месеца живота овог славног романсијера, онда он, измучен, „до сржи заморен“, под последњим ударом апоплексије, испусти своју дивну душу, за неколико минута самртних мука. Сахрањен је без сјаја и велике свечаности у породичној гробници у Руану. По његовој сопственој жељи на спроводу му не би ни једнога говора, сем неколико опроштајних peu приеног породичног пријатеља.

1.

Флобер је био толико поносит и стидљив у исти мах да је то већ било нешто готово болесно у његовој природи. У дискусијама јако нетрпељив, толико се љутио на супротна мишљења, да је у бригу бацао пријатеље. Зато су махом и избегавали сваки спор са њим. Давао је своје мишљење, топло га изговарајући звучним, дубоким гласом, само у питањима из литерарне области. Све остало не заслужује пажње; није достојно труда ни да се презре. Ретко се у којој природи може наћи толико искључивог и непомирљивог ја, колико га је Флобер имао. Своје је осећаје врло марљиво крио, црвенео је што воли, стидео се кад су му за ту сентименталну наклоност дознали. Па ипак је, услед мешавине поноситости и стидљивости, стожерних особина свога карактера, волео често о себи да говори, а и да друге чује; неугодно се осећајући кад сам говори, а раздраган, узнемирен и постиђен, кад други о њему говоре. Није волео да га саветују и уче памети, увређен до дна душе, што не виде да је изнад обичних књижевника. У тој нетолеранцији ишао је чак до неучтивости, исто као што му је стидљивост у љубави ишла до бруталности, Јер он у љубавном односу није хтео ништа жртвовати од своје стране, а с праBOM Je тражио да га увек радо приме и срдачно дочекују. Критика. његових дела бацала га је у очајање, па ма го

4