Srpski književni glasnik

и 5 2 o а 3 Ћ a i: Ћ ; ; у зуж UI Пара 109 СРпски КњижеВНИ PnACHmE.

за собом, јер се она при скретању од коња одвоји и стаде на друму да дочека свога законитога сопетвеника. Посрамљен морадох окренути; човек у сивом капуту. када натенани доврши своју песмицу, исмеја ме, намести ми опет сенку, и поучи ме да ће се она мене тек тада држати чврето и код мене хтети остати, када је опет будем имао као закониту својину. „Ја вас држим“, настави, „за вашу сенку, и нећете ми 'умаћи. Један богат човек као ви мора да има сенку, то није друкчије; али вас човек мора само зато да укори што то нисте рапије увидели.“

Ја продужих свој пут истим друмом; опет имадох све угодности живота па и сам његов сјај, могах се слободно и лако кретати пошто сам пмао, и ако само позајмљену, сенку, и свуда уливах страхопоштовање које задаје богатство; али у срцу ми је била смрт. Мој чуднозати пратилац, који се сам издавао за недостојног слугу пајбогатијега човека на свету, био је изванредно услужан, преко мере окретан и вешт, прави образац коморника за каквог богатог човека; али се није одмицао од мене, и непрекидно ме је убеђивао п увек тврдио врло поуздано да ћу најзад, макар само да бих се њега отреcao, закључити пазар са сенком. Он ми је био толико исто досадан колико мрзак. Могао сам се одиста од њега бојати. Постао сам зависан од њега. Није ме пуштао, пошто ме је опет увео у дпвоту живота од које сам ја бежао. Морао сам да пустим да се његова речитост излије на мене п готово сам ссеећао као да пма право. Богаташ мора на овоме свету да има своју сенку и чим сам хтео да се одржим у свом положају, који ме је он опет наводио да очувам био је само један излаз могућ. Али с тим сам био начисто: да, пошто сам жртвовао своју љубав, пошто ми је живот избледео, нећу своју душу, ма за какве сенке на свету, уступити овоме створењу. Писам знао како ће се ствар севршити.

Једном смо седели пред једном пећином коју обично посећују странци што путују по планини. Тамо се чује хука подземних река из неизмерне дубине, и као да никакво дно не задржава. убачени камен у његовом шумном