Srpski književni glasnik

104 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

саветујем вам још једном: Купите сенку од мене.“ Ја му пружих кесу. „По ову цену.“ — „Не!“ — Ја узданухтешко и узех опет реч: „Дакле опет! Ја остајем ири томе, господине, да се растапемо, немојте ми више пречити пут на свету који је вероватно довољно проетран за нас обојицу.“ Он се насмеши и одговори: „Ја идем, господине, али пре тога хоћу да вас научим како можете да зазвоните ако бисте икада зажелели да се нађете с вашим најпонизнијим слугом: Треба само да протресете своју кесу, тако да вечити златници у њој зазвече, п тај звук ме с места привуче.. Сваки мисли на овом свету на своју корист; ви видите да ја у исти мах мислим и на вашу, јер вам очевидно отварам једну нову силу. О та кеса! Па да и мољци пизеду већ вашу сенку, кеса би била. још јака веза између нас. Једном речју, ви ме држите мојим златом, заповедајте и у даљини вашем слузи; ви знате да ја могу да се покажем довољно уселужан својим пријатељима и да богаташи нарочито добро стоје са мном; ви сте то и сами видели. Само, вашу сенку, господине то упамтите — никада више, осим под једним јединим условом.“

Прилике из прошлог времена појавише се пред мојом душом: „Јесте ли имали потпис од господина Џона7“ — Он се смешкаше. = „Од тако доброг пријатеља није ми то било потребно.“ — „ хоћу да знам!“ Он се устезањем тури руку у џеп и извуче за косе Обледу, унакажену прилику Томе Џона, а оледе мртвачке усне изговорише ове тешке речи: „Јизо Judicio Dei judicatus sum; Justo judicio Dei condemnatus sum.“ Ја се ужаснух, и бацивши брзо звечећу кесу у понор, рекох му последње речи: „Преклињем те Богом живим, ти ужасни створе! уклони се и немој ми никада више изићи на очи!“ Он се подиже мрачно и неестаде га иза стења које је окружавало дивљину обраслу густом шумом.

(Свршиће се.) АДЕЛБЕРТ оф. Шамисо,

(Превео с немачког Св. Предић.)

Где је он7. тако мп Бога, то .

а ЧАИР у шј и

ЖИКА

4 ду"

ји“ 5. ту So } ЈИ. Mo