Srpski književni glasnik

и а 4 о и

va JO DL.

Високо над нама плаветним етпром Трепере звезде. У разблудној Ноћи Осећаш ли, драга, како силном моћи Опија нас Жудња И свештеним миром

Разлеже се акорд једне вечне Песме Још не допеванџе. Под нашим прозором Шуме олеапдри. И тихим жубором Одлива се вода са старинске чесме.

П док лепом главом на узглављу меком Лежеш ту преда мном топла, полунага, Са заносним дахом на уснама врелим, —

Ја те грлим младу лудом страшћу неком, И љубим ти грло, добра моја драга, П кунем се да те волим бићем целим.

Милутин Јовановић.