Srpski književni glasnik

108 Српски Књижевни Гласник. таквих тренутака одиста било, тренутака кад и сами апостоли идеје нису у њу веровали, кад су говорили о будућим успесима у које су сами сумњали. А таквих је тренутака. било за све време рада; њихови су проузроковачи били и у Србији и ван ње.

Одмах по Ускреу ове године — ја хоћу најпре да изложим историју ствари — изашао је у „Штампи“ мој

чланак којим сам нашој Омладини предложио припре-· ђивање југословенске уметничке изложбе у Београду. Предлог је наишао на одобравање Омладине, она га је примила као свој и почела припремати земљиште за његово остварење. Идеја је била ту, воље за рад а и самих радника у изобиљу; али главно питање беше о новчаним срествима, без којих се не може ни какво мање а камо ли овакво доиста велико предузеће остварити. И новчаних срестава беше загарантовано ; а прећуткујући за сада оне од којих је то зависило, ја их молим да приме нашу најдубљу захвалност на поверењу које су они Омладини и њеним пријатељима овом приликом поклонили; јер да није тога било, не би било ни изложбе.

Из Загреба је већ добијен пристанак појединих угледних људи, када нашој Омладини дођоше у походе изасланици бугарске омладине да се договоре о својем састанку у Београду. Бугарски пзасланици одушевљено примише и прихватише идеју о изложби и обећаше да ће они све учинити те да и бугарски уметници на изложби суделују.

Од тада је наша Великошколска Омладина пренела цео рад у свој омладински круг, те да се најпре у њему осигура постанак изложбе; и, када су од осталих југословенских омладина приспели најповољнији одговори, тада се приступило и конститупсању одбора који ће имати све то уредити и целим послом руководити.

Све je TO шило тихо, скоро тајно, и када су у