Srpski književni glasnik

7

уз > ЊЕ :

ЈУГОСЛОВЕНСКА УМЕТНИЧКА ИЗЛОЖБА, 109

једном београдском дневном листу, објављена имена чла-

нова изложбеног одбора, који не припадају самој Омла-

дини, тада је било настало у целом изложбеном одбору опште негодовање — јер, по утврђеном ранијем епоразуму, носилац и представник идеје о изложби требала је остати омладина, а ваномладикски одбор пмао је бити само саветодавни у питањима која су нашим омладинцима била непозната.

У том времену, а после прве седнице заједничког изложбеног одбора, на којој је утврђено какав карактер

треба изложба да пма, шта ће се изложити, и који је

непосредни повод приређивања изложбе био, — у том времену излази штампан позив којим се југословенски уметници позивају да суделују на изложби излагањем својих дела. У томе позиву биле су главне одредбе о стварању, намени п карактеру изложбе. Позив су потписали само омладпнеки чланови изложбеног одбора и он је био разаслат одборима у Загребу, Љубљани m Coфији. У томе позиву. као што се то ланас може већ оцеппти, главна ствар је била погодити пут и начин како ће се извршити потребан избор уметничких дела за изложбу. Срећна је мисао била да се тај избор повери створеним локалним одборима у Софији, Загребу, Љубљани и Београду, те да тп локални одбори одаберу п спреме за своја пзложбена одељења оно за што они мисле да ће њихово племе најбоље п најдостојније на изложби представљати. У томе позиву биле су још п те одредбе, да ће све трошкове око преноса, оспгурања и излагања уметничких дела примити на себе централни пзложбени одбор у Београду, док је међутим све оно што стоји у везп са уметничком страном дела и пзложое поверено самим уметницима. Централни одбор удесио је да чак ни размештај уметничких дела у изложбеним просторијама не изврши сам, него да то повери пизасланицама појединих уметничких група, којп ће тај посао извршити. У позиву је објављено да ће се приредитп и једна лутрија, чији ће згодици бити откупљена уметничка