Srpski književni glasnik

БЕЛ ~

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 137

раније утврђена мишљења потпуно упознаје предмет расправљања, него још врши критику материјала до ког је дошао у евом истраживању и клони се погрешних закључака који неминовно проистичу из недовољно проучена градива. И Г. Павловић требало је тако да уради, јер да је тако радио, он за све податке саопштене у својој расправи не би тврдио да су нови и непознати, кад их тамо има и израније познатих ; у свом елаборату избегас би извесно неке од грешака, јер би за њих сазнао при поређењу раније познатих података са новима; нови подаци били би критички и њихова вредност утврђена, а критички претрес потребан је п за њих, пи ако су архивски; тако оцењенима лакше би нашао потребан оквир; и, најпосле, мада није мислио пружити исдрину расправу о обележеним питањима, него само екицу, таквим радом ова би била тачнија п на бољем основу заснована него што је ова коју је дао, и пре би дошао до правог уверења о користи од овог рада за касније раднике на тим питањима.

Као што рекох горе, међу подацима које Г. Павловић мпели да их саопштава први, има и таквих који су већ познати. Тако о оном сукобу Михаљевићевих фрајкораца под капетанима: Соколовићем, Новаковићем, Радичем Петровићем и Влајком Стојковићем са београдским Турцима код Железника (код г. Павл. стр. 140—141) има

· y Голубици IV на стр. 244; напад Михаљевићев на

Хасан-пашину Паланку 21 јула 1788 (код Г. Павл., 141 п 149) изложен је много опширније у Голубици IV, стр. 246; о кретању фрајкораца по заузећу Београда ка Гроцкој и Коларима под командом ђенерала Ота (код г. Павл. 144) боље је изложено у Оезег. пиће Zeitsebrift, стр. 26 и 27 у чланку Ее о без К. К. Кгоабзећ-8Јауоnisehen Korps zegen die Tirken (nach Originalquellen); o заузимању Остружнице 10 септ. 1789 има у PFreiwill. Theilnahme der Serben und Kroaten“ (Wiem 1854), 97; Михаљевићев поход из Јагодине 2 јануара 1790 на Крушевап и заузимање овога изложен је опширно у Егегуш. ТћеШпаћте, 323—825, са подацима којих нема у Г. Па-