Srpski književni glasnik

АЕ А ЈАТ. ay A

198 Српски Књижевни ГлАСНИК.

вловића. (стр. 147); о кретању ђенерала Ота и пуковника Михаљевића у септембру 1759 ка Јагодини, Ђуприји и даље (код г. Павл. 145 и 146) има опширније у Оезегт. militiir. Zeitsehrift. IV, 81 и 82; исто тако тамо је тачније представљен Михаљевићев поход на Крагујевац и даље кроз Гружу на Карановац 1790 год. (стр. 83 —85, код г. Павл. стр. 146).

За једну расправу изведену на синтетичној основи, где је подробно разматрање обилнога материјала и задржавање на. свакој ситници непотребно и од штете за постављање јаке каузалне везе између крупних факата и најјаснијих појава, која се добија само научном генерализацијом задржавајући се на главним и потпуно утврђеним појавима, горњи недостатак конетатован у расправи Г. Павловића не би био тако велики, као што је за овакву, која путем анализе има да испита и оцени факта из докумената и на основу њих да пружи жељену скицу. За израду једне расправе историјске спинтетичним путем и примену најглавнијег чиниоца у том методу, за примену конеструктивног духа, довољно је познавање и потпуно разумевање карактерних факата. Овде пак, за успостављање тих факата мора се рачунати и на најмање ситнице, из којих ће се анализом доћи до елемената неопходно потребних за расправу. Отуда док у првом случају историчар може смаграти за излишно освртати се на све раније публикације о питању које расправља, он их у другом случају мора имати на уму пи мора се користити њима. Зато му ја овде не замерам толико што је објављујући већ познате податке дошао у сукоб са оним тврђењем својим у ноти на стр. 139, него што је заведен тим погрешним уверењем пропустио да провери податке које износи као тачне и несумњиве и који, у даљем реду, казују да муовај рад није довољно некритичан, па према томе и да је жељена скица о Кочиној Крајини и Михаљевићевим фрајкорцима врло непоуздан основ за даљу студију тих питања.

(Свршиће се,) Јов. H. Томић.