Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 143

левара, коју је својим говором отворио Г. Стјепан Радић. Он је доказивао да међу Југословенима нема никакве нацпоналне, географске ни историјске разлике, да то и сам народ осећа и да је распарчаност дошла касније. Напомиње да ће овом раду бити много препрека п препоручује приврженост Русији. Г. Др. Милан Марковић обећава у име демократа Срба, да ће својски радити на уједпњењу Југословена. Г. Смодлакл одаје хвалу Омладини, и моли је да заборави несугласице. Ранији је покушај пропао јер је ништио народност због Југословенства пи капризма, а то не пде. Заједнице може бити само у савезу свих покрајина, гле ће евако битп у својој кући, Ha ппак сви под заједничким кровом, и једна јединица према туђину. У петом су смислу говорили Г. Г. Томов (Бугарин) и Жерјав (Словенац).

6 СЕПТЕМБРА. Конгрес Југословенске Омладине почео је 6 септембра, пре подне, у сали код Коларца.

Конгрес је отворпо Г. Љ. Нешић, правник, председник „Побратиметва“, позивајући учаснике да се договоре о своме зближењу, после чега ће се лако моћи прићи коначном споразуму. Предлаже за председништво конгреса: Г. Грегора Жерјава (Словенца) за председника ; за потпредседнике: Г. Г. Хинка Кризмана (Хрвата). Г. Георгијева (Бугарина) п Љ. Јовановића; за секретаре: Д. Кодермана (Словенца), Ж. Чанкова (Бугарина), Ј. Басар“чека (Хрвата) и Н. Ачтулу (Србина). Збор прима листу.

Председник Жерјав захваљује на поверењу и даје реч Г Љ. Јовановићу, којп предлаже да се пошаље телеграм румунској п грчкој Омадини:

„Југословенска Академска Омладина са свог првог Конгреса у Београду, поздравља вас. румунске и грчке другове, изјављујући да груписање Југословена није управљено против осталих малих балканских народа несловенскога порекла, већ на то да би могли издржати утакмицу са већим културним западним народима“

Конгрес прима тај поздрав, а потом од Бугара говори Челенгиров, о развитку бугарске литературе делећи је на пет делова: на стару бугарску литературу, на епоху ропетва, на литерарни и политички ренесане, на револуционарну књижевност п, најзад. на литерарно ослобођење Бугарске.

Конгрес је прекинут п настављен по подне.

Словенац Јанко Претнар говори о приликама у Сло-