Srpski književni glasnik

144 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

венаца, о њиховој литератури од Водника до Прешерна, о политичком раду четрдесетих година у њих, износи историју словеначког народа, борбу с Германством, па затим говори о одношајима Словенаца према влади, O унутарњим страначким одношајима у народу и омладини, о потреби народних школа, које влада неће да отвара, о друштву Св. Мохора, Словеначкој Матици. и Иланинском Друштву, напомињући да за Словенце нема прошлости већ само будућности, и да у својој борби рачу-

нају на Словенски Југ. Потом је Г. Мишко Дерка говорио ·

о култури у Хрватској, налазећи да је Далмација са својим радом колевка хрватске културе. Напомињући књижевну радњу у Босни, зауставља се на илиреком покрету и Мажуранићу, и говорећи о Загребу, говори о Прерадовићу. У борби клерикализма. с модерним критичким духом у књижевности одрасла је млађа генерација с Крањчевићем на челу. Пајзад говори о скулпторима и сликарима хрватским. ЈГ. М. Смиљанић изнео је у свом говору културно стање Срба пре сто година пи данас. Пошто је тако изнесено културно стање Југословенских народа, конгрес је донео резолуцију:

„Српска, Бугарска, Хрватска и Словеначка Омладина сабрана на свом Првом Југословенском Конгресу у Београлу једнодушно закључује свој рад око културног јединства Јужних Словена, сматра то својим најпречим народним послом те позива све културне инетитуције књижевничке пи уметничке, југословенских народа да своје деловање поставе на широке и плодоносне основе узајамности и јединства Јужних Словена“,

7 СЕПТЕМБРА. Десио се један мали неспоразум између председништва и бугарског референта, конгрес је одложон до после подне. За то је време Бугарска Омладина донела једну резолуцију, коју је Конгрес примио, и која гласи:

„Јутрос се десио мали неспоразум на Конгресу међу бугарским референтом п председништвом Конгреса. Томе није узрок национално или политичко питање, већ је то последица једног простог и формалног неспоразума између референта и председништва, и које последње сажаљева“.

Потом је Г. Мишајков говорио о економском стању Бугарске, Г. Бенигар о економском стању Хрватске, 1. Жерјав о економском стању Словенаца п најзад 1. Љ. Јовановић о економском стању Србије, Црне Горе и нео-