Srpski književni glasnik

146 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

На предлог Г. М. Васића изабран је за председника FT. Љу. Бабић-Ђалски.

Г. Ђалеки поздравља збор, помиње како су овамо Хрвати дошли са највећом љубављу п пзражава жељу да Београд постане центар Јужног Словенества. У погледу одбора од Срба, Хрвата, Словенаца и Бугара жели да буде сталан, са задатком да се стара о припремама изложаба, али има да мисли и о слози и јединству књижевном, ради чега се сваке тодине има приредити не само један Алманах него кренути сад и часопис који ће на Балкану имати бар 1000 примерака. Тај одбор има да сруши китајски зид између Срба и Хрвата, јер је данашње стање међусобног познавања. Јужних Словена жалосно. Треба зближења, треба јаче везе. Ми смо пи политички пропали, ако не буде пружена рука брата брату, ако не буде међу нама културног јединства. Ми ћемо бити право робље, ако останемо овако раскомадани. Ова изложба приликом крунгсања. јесте светао часак за рад Југословена.

Г. Герм предлаже да остане стари одбор за изложбу, а нови за Алманах који се има издати.

FT. Ђалски наставља говор се понављањем горњега.

Тодоров помиње потребу јединства код Јужних Словена. Бели даље како је са завишћу гледао на Скандинавске пароде, који су политички јаче развијени од Словена, али су културно били јаки и моћни да сазнаду потребу о јединству. Жао му је што гледа како су Срби, Хрвати, Бугари и Словенци раздвојени а све са разлога како један нема шта да научи од другога, него само од великих културних народа. Али платонска љубав није довољна. Ради тога помиње једног писна 5штт und Drangпериода, који је тражио п тежио да се слични проучавају у првом реду, да би се познали. Вели: мп треба да се упознајемо, али једни другима не смемо пребациватп што је јелан братски народ опевао другом славу п прошлост. То је саосећање а не отимање; то није отимање него сматрање заједнице, осећање и разрађивање свога. — У погледу Алманаха мисли да га треба примити па ма какав ла је. Алманах о изложби, а не велики часопис који се не би дао остварити. Ради тога треба од сваке четири народности узети по два до три члана у одбор.

T. М. Николић резимује предлог Г. Тодорова о Алманаху који би обухватио садашњу изложбу и. радове југословенских књижевника. Слаже се с тим. Али једну