Srpski književni glasnik

154 Српски Књижевни Гласник.

Франгтеш-Михановећ, Рудолф Валдец, Светислав Петровић, Светислав Предић, Светислав Симић, Симо Матавуљ, Срђан Туцић.

Злравицу гостима. напио је Г. Богдан Поповић, рекавши :

„Господо, ·

На једном од годишњих банкета на којима смо се 'астајали ми чланови Ђачког удружења у Паризу, били смо изабрали за председника свога професора Бреала. Кад је дошао тренутак за здравицу. г. Бреал је устао п рекао ово: „Господо, — Ја сам доста пута имао да држим здравице; и кад год је то био случај, ја сам 0стајао без вечере; јер док су други јели, ја сам у глави претурао мисли које сам имао да кажем, и речи којима сам имао да их кажем. Овога пута, у овом овако симпатичном друштву, хтео сам да с вама заједно вечерам; п зато сам своју здравицу написао.“

Опростите ми, господо, што сам се овога пута и из истог разлога — угледао на свога професора, те сам и ја своју здравицу написао. Добра страна тога је та што ће наши гости овога пута знати да речи захвалности и уважења које ћу им упутити неће бити израз тренутног расположења у пријатном друштву и уз чашу вина, но ће казивати раније утврђена осећања, поникла из разложног посматрања и правог поштовања.

Сарадници и уредништво „Српског Књижевног Гласника“, господо, срећни су што, у друштву са ерпским уметницима, једну од својих уобичајених вечера могу приредити у почаст својим вреним гостима, југословенским уметницима и књижевницима. Као уреднику „Српског Књижевног Гласника“, мени је пала у део велика част и велико задовољство да том приликом, у две три речи, кажем осећања и жеље нас свију.

Ми књижевници и уметници нећемо овде говорити о политици, ни о народносно политичком сродству и заједници који нас везују с нашим гостима. Нека је само поменуто да у оваквим приликама и они, који, као зрели људи, имају извесну дозу скептицизма, а као пријатељи велике и широке уметности једну дозу космополитизма — да, велим, и ти, у оваквим приликама, осећају да „крв није вода.“ Што се мене тиче, ја сам ових дана у неколико махова осеетпо ваше присуство, господо наши гости, као присуство својих рођених. ;