Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 155

Нас се овде тиче културна, књижевна п уметничка, заједница. У том погледу, ја сматрам да је ваше учествовање у нашим свечаностима и ваше суделовање у нашим културним манифестацијама догађај који ће са собом донети здравога и лепога плода за све нас јужне Словене. Овакви састанци, и у другим приликама, и без позитивног учешћа у неком великом и заједничком предузећу, не могу, бити друго до корисни. Они могу изгледати ситне ствари; заједничке шетње и вечере могу, заиста, изгледати ситне ствари. Али се из њих развија дружба и пријатељство; а дружба и пријатељетво нису ситне ствари. У приликама као што су ове данашње, такви су састанци много значајнији. Чудно је рећи, и може изгледати необјашњиво, али је истина да се ми досад нпемо познавали. Оно што је, после срдачности :'астанка, нама свима пало највише у очи, то је, како мало ми знамо једни за друге. Тога, већ после овог једног састанка, неће више бити. Велики број међу нама зна да од данашњега дана има у Љубљани, у Загребу, у Софији, односно у Београду, добрих пријатеља, и научио је ценити раднике и таленте који су му досад били скоро непознати. Ја лично сам срећан што у друштво познаTHX MIL књижевника могу данас да увретим и свога нека ми допусти назвати га тако — одличнога пријатеља г. Ђалеког, као што ми није било мање пријатно познатп гг. Видрића, Габера, Николића, Протича, Регалпа, Тодорова, Тресића, Туцића, речју без мало еву господу књижевнике који су нас почаствовали својом посетом. И као што сам досад знао своје пријатеље и познанике, гг. Пају и Ђоку Јовановића, гг. Буковца, Мурата, Вукановића, Вуче· тића — да само њих поменем — тако данас знам —— пошто сам њихове радове видео — гг. Бужана, Валдеца, Медовића, Франгеша, и Чикоша; гг. Ажбеа, Весела, Јакопића, Јаму ; и гг. Ангелова, Вешина, Михаилова, Мрквичку, и друге. У мојим очима су остале форме и црте и боје којима су онп 0дели своје крепке, или нежне, или суптилне уметничке замисли. И ја сам уверен да је то случај и са свима 0сталим мојим земљацима. Тако смо личним састанком учинили да су нам сад и наше умотворине ближе.

Није могуће да из оваквога саобраћаја не изиђе нешто добро. Ми смо, господо, сви под утицајем западне културе; и то је добро што је тако; али је потребно да емо оно што смо, напме Оловени, и посебице Југословенг, ако хоћемо да наша књижевност и наша уметност леже