Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 159

данашње Србије од почетка до устанка, као донекле потребан увод за даље излагање; у самом устанку, поред потребе коју су устаници ималп да се бране од, насиља, налази и „национални псториски програм свега православнога Српетва“ пи пепиту је могуће аи ло томе програму. То порекло налазио је некад Г. Јовановић у утицају многих ускока из разних српеких крајева, који су тада били у Шу мадији; читаоци „С. К. Гласника“ вероватно се п сећају да је он то баш у овом листу доказпвао. Сад, међутим, Г. Јовановић сам налази „да би такво тумачење било сувише једнострано“, и тражи друго. Прелази у том циљу поједине пределе данашње Србије и њихово становништво; на основу радова Г. Цвијића и његових ђака, долази до закључка да је Србија пред устанак била насељена у врло великој мери досељеницима из свих српских крајева, највише са Косова п из Старе Србије: у утпцају њихову као да види порекло поменутом програму нашег устанка.

После овога говера, у 10 ч. п 10 м. седница је

· закључена.

М.

Прослава стогодишњице Устанка у Српској Књижевној Задрузи. — 10. септембра, у Грађанској Касини, одржала се редовна годишња скупштина Српске Књижевне задруге, на којој је, поред извеснога броја чланова из Београда, било пи чланова из српских крајева ван Србије. Годишња скупштина је била у исти мах једна мала и дискретна прослава стогодишњице Устанка Тајник Задругин, Г. Живојин О. Дачић, дао је преглед. непотпун у осталом, онога што се у српској књижевности писало, у поезији и прози, о српскоме устанку од 1304 до 1815 године. Г. Дачић је пропратио те помене п у драми, и у роману и приповетци, и у поезији, нагласив са разлогом да онп велики тренуци нису нашли многих и добрих књижевних тумача, и да је многим српским песницима било ближе шуморење Гангеса и разни тајанствени замци но препорођај, васкре нашега народа. По евршеноме говору, присутни чланови устајањем одали су почаст успоменп великих предака.

С.