Srpski književni glasnik

2 СРпоки Књижевни Гласник,

љини,. на падинама. акропољеким и у равници избразданој великим плавичастим сенкама, попци су поздрављали нестанак дана.

Атинска хришћанска прква вратп се у дом Енохов. Свети Павле седе са својим неофитима на доксат свога домаћина. Он стаде улевати у болне луше њихове миро нове вере и протумачи им тајну искупљења.

„Сутра, чим сване, рече им, отићи ћу у Коринт. У томе граду труд ће ми уродити бољим плодом. Вама oстављам у аманет да преобратите Атињане. Ја сам за њих био од врло ниског колена, и реч је моја врло неука ла поучава у Исусу Христу град у којем је беседио Платон. Ви, браћо моја, ви ћете довршити моје дело, се помоћу Божјом,“

Затим призва к себи Кармпдеса п Федона, п положи руке на њих, као што је радпо Господ.

„Кармидесе, ти ћеш бити старешина општине п први епископ младе Цркве, а Федон нека буде први ђакон. Данило и Формион водиће вас, пријатељи моји, код свију оних који трпе глад и дате се правде ради, и који ће постати хришћанима. Енох, чије очи не виде сунца, подржаваће вас на том путу својом еветошћу. Он је већи од нас свију, јер је чуо глас Исусов на брежуљцима галилејским,“

Ноћ се била спустила, ноћ атинска, пуна нежних мириса, пријатнија од зоре. У гајевима око Илиса младићи су пграли уз лупу таламбаса; крај храма Тезејева, око ватри, певале су девојке. Данило постави на доксату трпезу п мету насред ње једну светиљку од глине. Павле свечано благослови хлеб и преломп га. Мала усамљена светиљка осветљавала је слабом светлошћу, на врх стења, између неба п земље, замишљена лица нагнута над колевком младе хришћанске цркве.

О поноћи, Павле се диже, обуче сандале, узе свој путнички штап п сиђе до кућног прага. Ту се срдачно ижљуби са својом браћом.

„Ви нећете више видети мога лица у овом земаљском животу: из Коринта Бог ме понова зове у Азију, и чека ме у Јерусалиму, да ме стави на искушење. ћесар